Božidar Ignjatović, CEO Badin Soft-a: It’s all about people

Posted in
Uncategorized

Bliži se petogodišnjica Badin-a. Razmišljam o tome kako sam pre skoro pet godina krenula na intervju za posao ka Badin Soft-u. Taj intervju ću pamtiti po neobičnom, ali vrlo opuštenom razgovoru, i pitanjima “out of the box”. Bio je to najinteresantniji intervju ikad, jer je, između ostalih, preko puta mene sedeo Božidar Ignjatović, CEO Badin-a, jedna od najsvestranijih ličnosti koje sam upoznala. Danas ćemo zameniti uloge. Idem ka Ljubičinom ofisu, da pokupim odštampana pitanja koja smo pripremile – uvodi u priču Jelena.

Koračajući do kancelarije razmišljala sam o tome kako sam već skoro godinu dana u Badin-u. Svakog dana kroz hodnike firme imam priliku da vidim topla i srećna lica ljudi sa kojima svakodnevno sarađujem. Imala sam dosta prilika da čujem istoriju nastanka Badin-a, divna sećanja, uspomene i priče. Zaista dosta toga. Sve smo bliže kancelariji Božidara Ignjatovića, i već vidim da nas iza ovih vrata čeka interesantan razgovor sa više detalja gde ću imati prilike da iz prve ruke čujem kako je Badin nastao – dodala je Ljubica.

Inicijalna saradnja osnivačke ekipe Badin-a datira od pre 8 godina, pre 5 godina je osnovan Badin Soft, koji posluje na svetskom trzistu, u portfoliju imamo preko 100 uspešno realizovanih projekata, trenutno brojimo 130 zaposlenih, što predstavlja jako veliki uspeh na našem tržištu. A kako je sve počelo?  

Budući da smo DC (Dušan Cvetković) i ja dugo radili zajedno, usled monotonije posla, osetili smo potrebu za novim izazovom, te smo u jednom trenutku rešili da se upustimo u avanturu frilensinga. Otpočeli smo da radimo kao frilenseri za Tranxactor. Ukazana prilika nam se činila kao nešto novo i jako interesantno.

Nakon saradnje sa Tranxactor-om, koja je u biti marketinška kompanija, sklapate partnerstvo i sa kompanijama koje proizvode softver za švajcarske banke. U kom trenutku donosite odluku o osnivanju sopstvene kompanije?  

Situacija je bila jako zanimljiva, iskristalisalo se da je filijala u Nišu koja sarađuje sa Tranxactor-om, a u kojoj smo radili mi, bila dosta uspešnija no filijala iz Beograda. Beležili smo eksponencjialni rast zaposlenih. Na neki način, naša filijala je prerasla po kvalitetu proizvoda i procesa sam Tranxactor. Kada smo shvatili koliko smo truda uložili, šta smo sve zajedno prošli, naučili, nismo želeli da izađemo iz priče, ali ni da igramo po pravilima Tranxactor-a. Nismo želeli nove početke, kad smo izgradili dobre temelje. Sarađivali smo jako lepo sa kolegama u Nišu, bili smo kao porodica i želeli smo da nastavimo tim putem. Jedini kvalitetan način za to je otvaranje domaćeg preduzeća, i sklapanje partnerskog odnosa sa Tranxactor-om, a kasnije i ostalim klijentima.

Verovatno ste na početku osnivanja kompanije imali dosta nedoumica i otvorenih pitanja. S čime ste se sve suočavali i šta vam je pomoglo da se izborite sa tim i krenete u poduhvat osnivanja sopstvene firme?  

Najviše nam je pomogla vera u ljude. Da smo sve posmatrali samo kroz posao, ništa od ovoga ne bi bilo. Nedoumica je bilo jako puno, tržište informacionih tehnologija je dinamično samo po sebi, suočili smo se i sa nestabilnom društveno-ekonomskom situacijom u svetu, pa je samim tim bilo i dosta izazova. Međutim, ono što nas je održalo jeste sposobnost i brzina prilagođavanja promenama u okruženju, koja je krasila naš tim od samog početka, i koju smo utkali u poslovanje, u naše vrednosti i gesla, pa u skladu sa tim poslujemo i danas. 

Kakve ste ciljeve postavili na početku? 

Na početku smo se trudili da poslujemo održivo i obezbedimo stabilnost poslovanja. Fokusirali smo se na kratkoročne ciljeve, dok ne pronađemo strateški cilj, kome težimo danas. Dugoročno, težimo da uspostavimo balans između outsourcing-a i sopstvene proizvodnje, dok polako i oprezno ulazimo u tranziciju ka proizvodnoj kompaniji. Kada pričamo o outsourcing-u, ostvarilii smo dugoročna partnerstva sa velikim kompanijama kao što su United Cloud i Black Rock. Nije nam cilj autsorsovati pojedince, već gradimo i angažujemo proizvodne timove koji imaju ownership nad vrlo kompleksnim i inovativnim softerskim rešenjima. U dugoročnim partnerstvima sa drugim softverskim kompanijama, ali i proizvodnim timovima, vidimo našu budućnost. 

Šta je ono što Badin čini drugačijim? 

To se najbolje može videti kroz naša gesla: “Na prvom mestu su ljudi”, “ Na drugom prvom mestu je kvalitet” i “Radimo za novac a ne zbog novca”. Badin čini drugačijim od drugih firmi izvor i motiv nastanka, istorija odnosa među ljudima, ali i to kakvi su međuljudski odnosi danas. Orijentisani smo ka ljudima, želimo da se svi zaposleni osećaju kao da rade u svojoj kompaniji. Esencijalno, ideja je da atmosfera i vrednosti ostanu iste, bez obzira na rast kompanije. Cilj nam je, da kad zaposleni izađu iz Badina, ponesu sa sobom iskustvo i osećaj postignuća, da su bili deo nečeg što je malo drugačije. 

Prva asocijacija na Badin i prvo što primetimo kada uđemo je slogan “It’s all about people”. Kako se rodila ideja za slogan?  

Vrlo spontano, osnovni motiv kada se javila ideja za nastankom Badin-a je, da sačuvamo ljude. Želeli smo da ostanemo zajedno, bilo nam je lepo. To je suština. 

Kako bi opisao ljude koji rade u Badin-u?  

Mislim da je tu DC (Dušan Cvetković) dao najbolju definiciju “pozitivni, fleksibilni, opravni”. U početku su ljudi dolazili isključivo po preporuci, pa je kolektiv formiran organski, svi smo delili iste vrednosti. Iako sada na ovom nivou nije moguće tako pronalaziti zaposlene, pa samim tim i održati nivo homogenosti, trudimo se da održimo standarde.

Koji je najveći izazov sa kojim ste se suočili tokom dugogodišnjeg zajedničkog poslovanja?

Zaista je bilo puno izazova, mogao bih pomenuti nekoliko prelomnih tačaka. Sećam se trenutka kada je Badin prerastao sve nas, naše kompetencije i mogućnosti. Shvatili smo da je priča veća od nas samih pojedinačno. Bilo je potrebno staviti sebe u kontekst jedne veće celine. Izazov je bio praviti kompromise, delegirati poslove, pomiriti razlike, sklopiti nova partnerstva, koja mogu da doprinesu stabilnosti Badina, poput partnerstva sa Black Rock-om, United Cloud-om ili Raiffeisen bankom. Generalno, sve strateške odluke su predstavljale izazov, poput orijentacije ka proizvodnoj kompaniji ili osvajanje novih tržišta. Ispratiti sazrevanje organizacije u želji da bude efikasna i reprezentativna sa što manje hijerarhije.

Možemo reći da ste zajedno postigli veliki uspeh u ovom izazovnom privrednom okruženju. Koji momenti su obeležili poslovanje?  

Dosta je bilo takvih trenutaka, poput mnogobrojnih proslava, mogućnosti da se pomogne lokalnoj zajednici i pojedincima unutar nje. Možda je najlepše od svega pratiti živote mladih ljudi, kako odrastaju, sazrevaju, ulaze u brakove, dolaze im deca. Sa poslovnog aspekta, pratiti njihove početke, napredovanje, suočavanje sa novim odgovornostima, pohvale i nagrade. Lepo je videti da ljudi u Badin-u žive svoje snove.

Badin Soft stoji iza razvoja više od 100 proizvoda u outsourcing-u, od toga 6 proizvoda je u našem portfoliju. Možemo reći da polako teče tranzicija iz uslužne ka proizvodnoj kompaniji.

Da, možemo reći da smo na pola puta ka proizvodnoj kompaniji. Ispostavilo se da je taj put dosta teži no što smo očekivali, naročito sa novonastalim izazovima u društveno-ekonomskom okruženju. Međutim, trudimo se da budemo optimistični i pragmatični, ali i oprezni, prateći tržišne tokove. Verujemo da je budućnost u learning platformama, ali i fintech-u svetla, pa smo se usmerili u tom pravcu.

Kakva je razlika u proizvodnji i izazovima tržišta u outsourcing-u, a kakva kada pričamo o našim proizvodima?

Prvo bih definisao dva pristupa u outsourcing-u. S jedne strane, imamo pojedince koji su angažovani da rade na nekom proizvodu, izvršavaju konkretne zadatke, nemajući u vidu viziju proizvoda. S druge strane, imamo proizvodne timove, koji imaju ownership nad proizvodom, donose samostalno odluke, vode se vizijom proizvoda iako proizvod nije u vlasništvu tog tima. Naš izbor je da budemo naklonjeni drugom pristupu, te u tom kontekstu možemo reći da nema suštinske razlike između proizvodnih timova koji rade za Badin i onih koji su outsorsovani.

Do sada smo poslovali na polju različitih industrija, da li planiramo da i dalje težimo diversifikaciji proizvodnje ili ćemo se specijalizovati ka određenoj grani industrije? 

Ne bismo išli ka daljoj diversifikaciji proizvodnje, fokus nam je na fintech-u i ERP sistemima. Budućnost Badin proizvodnje vidimo kroz razradu ideja i plasiranje proizvoda “Platne institucije” i “Business Process Management-a”. Trudimo se da naše niše budu usmerene ka granama u kojima imamo najviše iskustva.

Dosta ljudi je dugi niz godina u Badin-u, na koji način motivišete ljude da ostanu u kompaniji? 

Uvažavajući potrebu za ličnim razvojem, pokušavamo da nađemo presek između želja zaposlenih, potreba tržišta i naših mogućnosti. Trudimo se da im omogućimo da preskoče stepenik u svojoj karijeri, kada god se za to stvore uslovi, ali i da kvalitativno promene svoju poziciju, ukoliko dođe do zasićenja. Raznolikost poslova i proizvoda u našem portfoliju nam pruža mogućnost da svakom pronađemo novi izazov, te da unutar jedne firme imaju osećaj da su radili za nekoliko kompanija, sa istom kulturom i osećajem pripadnosti. Svakako, imamo personalizovan pristup zaposlenima, i u skladu sa njihovim ambicijama i željama planiramo našu resourcing strategiju.

Badin kultura se naslanja na agilne principe i u osnovi je learning kultura. Na koji način funkcioniše razmena znanja u Badin-u?  

Trudimo se da uspostavimo razmenu znanja kroz Comunity of Practice, mentorstva, razvojne planove, kroz timsku kulturu učenja. Ono što mi možemo je da omogućimo adekvatno okruženje za razmenu znanja, ostalo je na svakom pojedincu, koliko će zapravo raditi na sebi.

Kako je ovih dana biti programer u menadžerskoj stolici? 

Uh, dosta izazovno. Često se zapitam šta će mi sve ovo u životu (smeh). Želeo sam da upišem medicinu, ili književnost, ali igrom slučaja sam završio Mašinski fakultet. Sve je delovalo kao igra slučajnosti, međutim, sada iz ove perspektive vidim da sve ima smisla. Ranije kumulirana znanja iz različitih oblasti su mi bila jako korisna na karijernom putu i krug se zatvorio.

Da se možeš vratiti na početak i da možeš promeniti određene stvari, da li bi to učinio? Zapravo, da li bi išta menjao? 

S jedne strane, verovatno ništa, jer ne bismo bili ovde gde jesmo. A s druge, verovatno smo mogli biti zreliji i manje naivni u nekim situacijama, više smo mogli učiti iz iskustava drugih firmi, oslonili bismo se na postojeća znanja, i tako bismo sačuvali više energije za ono što moramo sami.

Šta je po tvom mišljenju tajna uspeha Badin Soft-a? 

Sve je rađeno sa vrlo čistom namerom, iskrenošću i puno poverenja. Zapravo, to su bili ljudi koji su se prepoznali, koji su verovali jedni drugima i uspeli da ostvare dovoljno zajedništva u komunikaciji. U ključnim momentima, nije pobeđivao ego ili sujeta, već su ostajali sa strane, a mi smo delalii u interesu tima ili kolektiva. To je naš recept za uspeh.

Svaki razgovor ima svoj završetak pa pošto i ovaj u kome smo uživali privodimo kraju, šta bi poručio svim ljudima koji su u IT-u, pogotovo onima koji su na početku svojih karijera ili su početnici u preduzetništvu? 

Mogu poručiti mladima u IT-u da su u vrlo perspektivnoj grani, koja ima mnoštvo benefita, počevši od finansija, preko mogućnosti da budu jako uvaženi i prepoznati u svakom smislu. Međutim, sve je u životu prolazno, osim nekih stvari koje ponesemo duboko u sebi. Ne treba dozvoliti da vas ponese uspeh, već biti svestan okruženja u kome živimo. Ne dopustiti da vas uvuče duboko u sebe virtuelni, imaginarni svet, i izgubiti balans sa porodicom, sa prirodom, sa realnim stvarima i sudbinama ljudi koji žive oko nas, jer smo i mi deo te zajednice. Nikad ne treba zaboraviti gde si bio, gde si krenuo, i gde si sada, da bi znao kuda ćeš dalje da odeš. Kada te dve stvari imaš u vidu, i držiš ih u balansu, imaš sve preduslove za vrlo kvalitetan i lep život.

Autori teksta:
Jelena Stojković, Scrum Master
Ljubica Slavković, Scrum Master